Kognitivno Bihejvioralni Koučing u praksi
Kognitivno Bihejvioralni koučing ( KBK) koji primenjujem u praksi predstavlja modifikaciju tehnika Kognitivno Bihejvioralne terapije o čijoj efektivnosti svedoče brojne naučne studije. KBK tehnike usmerene su na promenu načina razmišljanja kod klijenta tako da usvoji filozofiju koja je racionalna i konstruktivna u odnosu na ciljeve i aspiracije kojima klijent teži. Ključna premisa na kojoj počiva KBK je da nas ne uznemiravaju stvari same po sebi već način na koji o njima mislimo. Samim tim, većina intervencija u KBK usmerene su na to kako da promenimo svoje razmišljanje tako da ono bude korisno i svrsishodno.
Jedan od ključnih koncepata koji “promovišemo” u koučingu je bezuslovno prihvatanje sebe. Ovaj koncept preuzet je iz Racionalno Emotivno Bihejvioralne terapije i usmeren ja ka osnaživanju klijenata da ne osuđuju sebe povodom grešaka ili propusta koje naprave kako u privatnom tako i u poslovnom kontekstu. Okosnica mog koučing rada je pružanje podrške klijentima da nauče da ne osuđuju sebe, druge ili život. Nastojim da im pomognem da razumeju da su suviše kompleksno biće da bi sebe globalno vrednovali.
Tehnika Veliko Ja, malo ja predstavlja moćno oruđe u razvijanju bezuslovnog prihvatanja sebe. Tehniku Veliko ja, malo ja je razvio Arnold Lazarus, a zasnovana je na konceptu ’“bića bez ega“, i može se koristiti i za life i executive koučing. Ellis, Gordon, Neenan i Palmer (1997) kroz dijalog opisuju kako se ova tehnika koristi. Kouč crta “Veliko Ja” tj. veliki krug na tabli ili listu papira.
Kouč: Pogledajte, ovo Veliko “Ja” predstavlja vas, u celosti. A sada ću za par trenutaka da ga popunim sa malim ja, što predstavlja različite stvari kod vas, kao što je način na koji se smejete, vrste TV emisija koje volite, i tako dalje.
Klijent: Shvatio sam.
Kouč: OK. Hajde da popunimo ovo Veliko Ja sa nekoliko stvari o vama. Šta bi vaši članovi porodice i prijatelji rekli da su vaše dobre osobine?
[Prvo se fokusira na pozitivne aspekte.]
Klijent: Ah, pa, imam dobar smisao za humor, čekajte da razmislim, imam dobru dušu, dobra sam prema svojoj deci, održavam kuću čistom svakoga dana, trudim se da brinem o njima kako treba…jel to dovoljno?
[Dok je klijent pričao kouč je crtao više malih “ja” unutar Velikog Ja da njima prikaže različite aspekte klijenta.]
Kouč: Svaki od ovih malih “ja” predstavlja neki aspekt vas; ovo (pokazuje na malo “ja”) prikazuje vaš dobar smisao za humor, ovo drugo predstavlja vašu dobrodušnost, a ova ostala mala “ja” oslikavaju sve ovo druge pozitivne karakteristike koje ste spomenuli da imate.
Klijent: Razumem.
Kouč: Ovo su neke od pozitivnih crta koje imate. Pretpostavljam da vas vaši prijatelji i porodica prilično dobro poznaju.
Klijent: Da
Kouč: Koje negativne stvari bi rekli za vas?
[Sada se fokusira na negativne aspekte.]
Klijent: Lako se naljutim, vozim prebrzo… isuviše verujem ljudima.
Kouč: (Upisuje još malih “ja” unutar Velikog Ja)…Ljuti se, vozi prebrzo, isuviše veruje ljudima. A šta biste rekli o neutralnim ili nekim sporednim stvarima o sebi?
Klijent: E pa, moj osećaj za modu nije tako loš, mogu da uradim neke prepravke dečje garderobe, i osećaj za uređenje stana je recimo prosečan.
Kouč: (Dodaje još malih “ja” koja označavaju klijentove neutralne odlike) Kada bismo proveli ceo dan u ovome, razmatrajući sve stvari koje ste uradili, uključujući i svaku misao ili ideju koju ste imali od kako ste se rodili, šta mislite koliko malih “ja” bismo imali?
Klijent: Tonu! Lako bismo popunili veliko Ja.
Klijent: Da, milione različitih aspekata vas, dobrih, loših i neutralnih. Hajde sada da se okrenemo vašem problemu. Kada ne uspete u nečemu, kao na primer kada odaberete bivšeg dečka za partnera i potom shvatite da ste napravili pogrešan izbor [kouč sada zaokružuje jedno malo “ja” kako bi označio ovo], kažete, “Pošto sam odabrala ovog partnera i ponovo donela lošu odluku, to dokazuje da sam slaba i neadekvatna osoba”. Ako uzmete u obzir ono što smo diskuotvali pre pet minuta, da li ste zaista u pravu?
[Pita klijenta da se osvrne na vežbu, razmisli o tome i povezuje je sa problemom.]
Klijent: Pa, jesam napravila veliku grešku kada sam ga odabrala, i to je četvrti put da sam šutnuta nakon izbora pogrešnog momka! Opet nisam uspela da izaberem nekoga ko je pravi za mene.
Kouč: (Pokazuje na malo “ja” koje je zaokružio unutar Velikog Ja) Slažem se; niste uspeli da odaberete pravu osobu. Ali kako to – to malo “ja” čini vas (crta krug oko čitavog Velikog Ja) totalno neuspelom, potpuno slabom i neadekvatnom osobom?
Klijent: Pretpostavljam da i nije tako.
Kouč: Možemo reći da možda imate deficit nekih veština po pitanju odabira pravog partnera i možda ponekad reagujete kao slaba osoba i na neadekvatan način, ali kao što možete videti iz dijagrama, to vas ne čini totalnim promašajem. Kada bismo mogli da imamo sve činjenice upisane u dijagram, kako bismo mogli da zaista odlučimo da li ste totalna propast i potpuno slaba i neadekvatna osoba?
[Posmatranje iz šire perspektive.]
Klijent: Pretpostavljam kada umrem!
Kouč: Apsolutno ste u pravu. Na samrti, kada biste imali svoj sopstveni dan da sudite sebi. Mogli biste da otvorite veliku knjigu (kouč otvara svoje dlanove kao da otvara ogromnu knjigu) i da izbrojite koliko puta u čitavom svom životu ste doživeli neuspeh. Da, doživela sam neuspeh 23.februara 1978. godine; 1983. godine sam dobila lošu ocenu na tom ispitu; u četiri situacije sam pokazala da nemam najsjajnije veštine donošenja odluka kada sam izabrala pogrešne poslovne partnere; moja deca nisu bila srećna svakoga dana tokom njihovog detinjstva; 1985. godine sam se pokazala kao slaba osoba; Izgubila sam posao, i to dva puta!”
[Koristi se duhovitim didaktičkim stilom.]
Klijent: (Smeje se) Stanite! Ne nastavljajte. Ovo je besmisleno – da bih bila totalna propast morala bih da budem propast čitavog svog života, što je totalno apsurdno.
Kouč: Da li biste mogli da sumirate koju poruku sam ovim primerom želeo da vam prezentujem?
[Proverava klijentovo razumevanje ove vežbe.]
Klijent: Isuviše sam kompleksna kao ličnost da bih procenila sebe kao totalnu propast, mada možete oceniti stvari koje radim, kao što su kada se ponašam slabo ili kada sam odabrala pogrešnog partnera četiri puta.
Mia Popić, koučing psiholog i psihoterapeut
Literatura:
Ellis, A., Gordon, J., Neenan, M. and Palmer, S. (1997) Stress Counselling: A Rational Emotive Behaviour Approach. London: Cassell (now Sage).