Kako da budeš empatičan i saosećajan lider, ali da zadržiš autoritet?
Pre nekoliko meseci, desilo mi se nešto neobično na poslu. U toku radnog vremena pozvao me mlađi brat vidno potresen i rekao da je naš pas loše i da ne zna šta da radi. Moja direktorka je bila tu, trebalo je da imamo sastanak o daljim planovima za projekat koji ja vodim. Nakon razgovora sa bratom, primetila je da sam previše potrešena da pratim sastanak. Predložila mi je da odem kući i budem uz svog brata i psa. Ujedno je rekla da ćemo sastanak pomeriti za sutradan i da je tu ako može da pomogne u ovoj situaciji.
Toliko puta sam na fakultetu čitala o empatiji, ali uvek me iznova iznenadi koliko ona može biti moćna i značajna u praksi. Ovo je za mene bio jasan primer zdrave doze empatije, uravnotežene s predanošću da se posao obavi na najbolji mogući način.
Ujedno me ova situacija podsetila na još nešto. Kada je moja majka postala šef odseka u kojem radi, sećam se da su joj prijatelji govorili: “Previše si meka, moraš biti stroža! Ne možeš da čestitaš rođendane njihovoj deci i da im šalješ poklone! Ne smeš da imaš prijateljske odnose s njima ako hoćeš da im budeš autoritet.”
Na primeru koji sam ja iskusila osetila sam nešto potpuno drugačije – prijateljsku atmosferu na poslu, da direktorka uvažava moja osećanja i da razume situaciju u kojoj se nalazim. Pomislila sam “ovde su moja osećanja važna, ovde sam uvažena i mogu da se oslonim na druge”. I osećaj je bio divan.
Ova situacija me je podstakla na razmišljanje o tome kako empatija i saosećanje utiču na vođenje tima, da li lider može imati prijateljske odnose sa svojim članovima tima, a istovremeno očuvati zdrave granice.
Da li je zaista neophodno da lider bude ozbiljan, strog i na distanci da bio autoritet članovima svog tima? Da li je vreme da u formulu dobrog liderstva uključimo empatiju i saosećanje?
Čini mi se da danas više nego ikada granice između posla i privatnog života postaju sve nejasnije. Empatični lideri shvataju da su članovi njihovog tima složena bića koja pored profesionalne uloge imaju i razne druge uloge i probleme, da se suočavaju s različitim izazovima dok pokušavaju da završe svoje radne zadatke i napreduju na poslu.
Oni prepoznaju da je deo njihove uloge da vode i podrže te članove tima kada im je to najpotrebnije. Takvu radnu atmosferu odlikuje psihološka bezbednost, a mi više volimo da radimo i doprinosima tamo gde se osećamo psihološki bezbedno i prepoznato.
Sada dolazimo do ključnog dela ovog teksta, a to je kako da budeš, s jedne strane, EMPATIČNI I SAOSEĆAJNI LIDER, a s druge strane, DA ODRŽIŠ AUTORITET?
POSTAVI ZDRAVE GRANICE
Iskustvo me je naučilo da empatija uključuje aktivno slušanje onoga što se govori, kako se govori i zašto se govori, da upoznamo zaposlene, njihove profesionalne težnje, perspektive, razlike i iskustva koja oblikuju ko su oni i šta donose u posao i tim.
Zdrave emocionalne i profesionalne granice uključuju davanje odgovarajućih empatičnih odgovora bez ugrožavanja predanosti ispunjavanju radnih zadataka. Evo nekih primera tog balansa između empatije i zdravih granica.
BUDI VRLO JASAN U OČEKIVANJU OD ZAPOSLENIH
Lako je pretpostaviti da su očekivanja shvaćena, ali ako nisu izričito iskomunicirana, tu ostaje prostora za pogrešnu interpretaciju.
Odnos lider – član tima je dvosmerna ulica. Član tima bi trebalo da zna što se od njega očekuje i kada, ali je korisno da postoji određena doza fleksibilnosti kako će on ostvariti taj cilj i uraditi zadatak. Lider bi trebalo da osigura potrebnu strukturu podrške kako bi svom timu omogućio da ispuni ta očekivanja.
Ako ljudi pređu tvoje granice, to čine jer to dopuštaš. U tim situacijama pokušaj jasno izreći svoje želje i potrebe kako bi ih drugi mogli uzeti u obzir.
ODREDI ODGOVORNOST
Nakon što su očekivanja jasna, sve strane moraju jedna drugu smatrati odgovornim za njihovo ispunjenje.
Realnost liderstva je da ponekad treba doneti teške odluke. Ako očekivanja dosledno nisu ispunjena, ključno je razumeti zašto (što zahteva empatiju). Nakon što razumeš razloge i pružiš podršku, ako je potrebno, važno je da zaposleni promeni svoje štetno ponašanje kako se iste greške ne bi ponavljale.
Ako dopustiš da se takva situacija nastavi to daje negativan primer drugima u timu. Da bi se održala pozitivna kultura u organizaciji, važno je da zaposleni imaju poverenje da sistem funkcioniše i da se loše ponašanje rešava. Tu je odgovornost ključna. U nekim slučajevima, najbolje rešenje je da se i poslodavac i zaposleni raziđu.
VODI TIM SAOSEĆAJNO
Prošle godine na jednoj edukaciji koju sam pohađala, kolege terapeuti i ja smo se dotakli ove teme- koja je razlika između empatije i saosećanja. Došli smo do ovog uvida – saosećanje je više od empatije. Saosećanje uključuje empatiju, plus delovanje i akciju.
Evo nekih smernica kako možeš postupati saosećajno prema članu tima koji ima problem, a da istovremeno održiš zdrave granice:
- Pitaj “Šta ti je sada potrebno?”. Time pokrećeš rešenje problema dajući osobi priliku da razmisli o tome što bi moglo biti potrebno, a ujedno saznaješ kako ti možeš pomoći.
- Seti se moći nedelovanja. Lideri su generalno dobri u rešavanju problema. Ali kada član tvog tima ima neki problem, suzdrži se od toga da im odmah priskočiš u pomoć i rešavaš problem. Možda osobi nisu potrebna tvoja rešenja, već tvoja brižna prisutnost.
- Poduči zaposlenog kako on sam može doći do rešenja problema. Liderstvo nije rešavanje problema za druge ljude, već podsticanje i ohrabrivanje svojih članova tima da rastu i razvijaju se i da se osećaju osnaženo da sami rešavaju svoje probleme.
- Nikada ne glumi psihoterapeuta zaposlenom koji se suočava s problemom. Umesto toga, ponudi pomoć putem upućivanja na programe pomoći zaposlenima (psihoterapijske ili koučing sesija, trening veština rešavanja problema i slično).
- Postavi ograničenja učestalosti i vremena za razgovor o problemima i izazovima zaposlenih.
- Napravite dogovor i strategiju rešavanja problema na poslu i jasno odredite ko je i za šta odgovoran.
- Kada daješ poseban ustupak, budi jasan o pogledu uslova – na primer dodatno slobodno vreme iz privatnih razloga trebalo bi nadoknaditi u određeno vreme u budućnosti.
- Vežbaj brigu o sebi. Pokaži samosaoećanje praktikujući autentičnu brigu o sebi: pravi pauze, spavaj i dobro jedi, neguj smislene odnose s drugim ljudima, pobrini se za svoje potrebe.
Briga o sebi je stub brige o drugima.