Pre nego odlučiš da "radiš na sebi", prvo proveri sa sobom. Možda je sve dobro.
Da li redovno posećuješ svoj unutrašnji svet? Rumi
Rumijevo pitanje je vodilja nas koje radimo u Sinergija centru. Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja i dobar podsetnik da je briga o sebi važna.
Iz našeg iskustva većina ljudi pod brigom o sebi podrazumeva redovne treninge, obroke, san, tople kupke i masaže, ćaskanje sa prijateljima, sport, odlazak u spa ili na putovanja.
Šta kada aktivnosti usmerene ka spolja nisu dovoljne da se osećamo dobro u svojoj koži? „U svojoj koži“ ipak znači da ima nešto i unutra ka čemu možemo da usmerimo pažnju.
Sposobnost da budemo uključeni u sopstveni emocionalni život je važan deo brige o sebi. To znači da umemo da doživimo i i imenujemo svoja unutrašnja stanja, pa i ona neprijatna. Biti u kontaktu sa sobom podrazumeva zastati da bismo obratili pažnju na unutrašnje doživljaje i ostati sa njima kakvi god da su.
Tokom pandemije korona virusa svi smo bili izazvani da ostanemo sami sa sobom i nekima od nas je to bilo teško. Ta težina je pokazatelj da dugo nismo bili u kontaktu sa sobom i da je vreme da brigu o sebi stavimo u raspored.
U nastavku su neki uvidi do kojih smo došli radom na sebi i sa našim klijentima. Delimo ih sa tobom u nadi da će ti koristiti.
Imamo na umu i onaj citat Oskara Vajlda: „Svaki savet koji nisi tražio, samo prosledi dalje“.
I zato se nadamo se da će ti naši saveti koristiti, a ako to nije slučaj onda poslušaj Oskara i samo ih prosledi dalje. 
Ne skaliraj svoju patnju
Negde kroz život smo stekli uverenje da su samo neke vrste bola dozvoljene. Zato nam se može desiti da osuđujemo sebe povodom neprijatnih emocija koje osećamo, a za koje mislimo da ne bismo smeli da osećamo.
Možemo pomisliti kako nemamo pravo da se osećamo anksiozno ili tužno jer deluje da objektivno treba da budemo srećni i zadovoljni jer imamo svoj stan, dobru platu, zdravi smo…
Još kad svoju situaciju uporedimo sa ljudima za koje znamo da proživljavaju jako teška iskustva, traume, gubitke vrlo lako skliznemo u osećanje krivice, stida i griže savesti i pomislimo „Kako me nije sramota da kukam a vidi kroz šta prolaze ovi ljudi“.
Međutim, bol je bol, bez obzira na to šta je njen okidač. Dozvoli sebi svako osećanje i osluškuj šta ti ono govori.
Saslušaj svog unutrašnjeg kritičara, a onda mu saosećajno odgovori
“Kada ne bih bio tako strog i kritičan prema sebi i gurao sebe napred, nikada ne bih uspeo ostvarim sve što želim”- da li se prepoznaješ u ovome?
Ambicioznost ne mora da isključuje saosećajnost prema sebi. Možeš imati visoke ciljeve i raditi na njima, bez umanjivanja sopstvenih kvaliteta i uspeha.
Na tom putu ka ostvarenju svojih ciljeva saosećajnost prema sebi može samo da ti koristi (a nikako da odmogne).
Dok radiš na stvarima koje su ti važne, umesto kritike, osuđivanja ili ponižavanja sebe, možeš izabrati samo-saosećajnost.
To je topao i nežan način da se povezujemo sa stalnim unutrašnjim doživljajima. Na taj način pružaš sebi podršku i vetar u ledja i kada postižeš uspehe i kada doživiš neki neuspeh ili pogrešiš.
Nisi postigao uspehe zbog strogoće prema sebi, već uprkos tome.
Dozvoli sebi i pozitivna osećanja
Poznaješ li onaj osećaj kada deluje da je sve na svom mestu, a onda ti kroz glavu prođe neka strašljiva misao?
Naučeni smo da na sreću i zadovoljstvo reagujemo strahom da će se sve pokvariti. Zar ona čuvena rečenica „da ne ureknemo“ ne znači upravo to?
Kao što je važno dozvoliti i primetiti neprijatna osećanja, isto važi i za prijatna osećanja.
Ponos, inspiracija, ljubav, ushićenost, spokoj, mir, radost, razigranost….Dozvoli ih jer istina je da će proći, ali dok su tu oseti ih!
Odupri se tiraniji večitog rada na sebi
Iako je ovo blog o negovanju mentalnog zdravlja, duboko verujemo da rad na sebi treba da bude proces, a ne sam cilj sam po sebi.
Ponekada imamo zahtev da stalno moramo da napredujemo i on se može preneti i na ideju ličnog rasta i razvoja.
Pre nego se odlučiš da radiš na sebi proveri da li je možda sve na svom mestu i zapravo se osećaš ok u svojoj koži.
Brojne poruke o radu na sebi nastoje da proteraju zonu komfora iz naših života.
Ali i zona komfora je ok, ne moramo stalno napredovati!
Ponekada je dovoljno primetiti da smo ok sa sobom i ostati sa tim, bez planiranja prvog sledećeg koraka za rad na sebi.
Želimo ti više poseta u svoj unutrašnji svet, saosećajnost na putu ostvarenja ciljeva, dozvolu da osetiš neprijatne ali i prijatne emocije.
Poklanjamo ti ove uvide u nadi da ćeš ih poneti sa sobom u neke nove životne poduhvate.
Jer„zen koji ćeš spoznati na vrhu planine je onaj koji ćeš poneti sa sobom“.
Srećan Svetski dan mentalnog zdravlja!